Medonosna pčela je svakako jedna od najfascinantnijih insekata na planeti.
- Medonosne pčele su izuzetno važni oprašivači cveća, voća i povrća. To znači da pomažu drugim biljkama da rastu. Pčele prenose polen između muških i ženskih delova, omogućavajući biljkama da proizvedu seme i plod.
- Medonosne pčele žive u košnicama ili kolonijama. Članovi košnica podeljeni su u tri vrste:
- Matica koja vodi celu košnicu. Njen posao je da položi jaja koja će izroditi sledeću generaciju pčela u košnici. Matica takođe proizvodi hemikalije koje vode ponašanju ostalih pčela u košnici.
- Radilice su ženke koje imaju ulogu da traže hranu (polen i nektar), grade i štite košnicu, čiste i cirkulišu vazduh mašući krilima.
- Trutovi su muške pčele i njihova je uloga je da se pare sa novom maticom. Tokom proleća i leta u svakoj košnici živi nekoliko stotina trutova ali čim dođe zima, kada košnica pređe u režim preživljavanja, trutovi se izbacuju.
- Po čemu su ove „zujeće bubice“ najpoznatije? Ukusan med!! A da li ste znali da med zimi koriste kao zalihu hrane kako bi pčele preživele? Srećom po nas, ovi efikasni „mali radnici“ proizvedu 2-3 puta više meda nego što je njima potrebno, pa i mi uživamo u ukusnoj poslastici.
- Ako matica ugine, radilice će stvoriti novu maticu odabirom mlade larve i hranjenjem posebnom hranom koja se naziva matični mleč. To omogućava larvi da se razvije u plodnu maticu.
- Medonosne pčele su brzi letači. Lete brzinom od 25 km na sat i krilima mašu 200 puta u sekundi.
- Svaka pčela ima 170 mirisnih receptora, što znači da imaju ozbiljan njuh. To koriste za za komunikaciju unutar košnice i prepoznavanje različitih vrsta cveća tokom potrage za hranom.
- Prosečna pčela radilica živi samo 5 do 6 nedelja. Za to vreme stvoriće oko 1/12 kašičice meda.
- Matica može da živi i do 5 godina. Tokom letnjih meseci može da snese i do 2500 jaja.
- Medonosne pčele su takođe brilijantni komunikatori. Da bi razmenjivali informacije o izvorima hrane, prilikom vraćanja u košnicu izvode specifičan ples i mašu telom kako bi pokazale pravac izvora hrane. Super, zar ne?
- Nažalost, tokom poslednjih 15 godina kolonije pčela nestaju, a razlog ostaje nepoznat. Pod zanivom „poremećaj kolapsa kolonija“, milijarde medonosnih pčela širom sveta napuštaju svoje košnice i više se nikada ne vraćaju. U nekim regionima nestalo je i do 90% pčela.
Tekst preuzet sa „NATIONAL GEOGRAPHIC KIDS“.